O nama

Fotonaponski sistemi koriste sunčevu svetlost za proizvodnju električne energije. Princip rada je da tokom dana fotonaponski sistem pretvara svetlost u električnu energiju koja se može odmah koristiti ili akumulirati u baterije za upotrebu kada nema sunca (tokom noći).

Sunèevo zraèenje je najveæi poznati izvor energije. Solarni fotovoltaici koriste sunèevo zraèenje za proizvodnju elektriène energije, koja se putem invertera pretvara u standardnu struju za domaæinstva, industriju ili povremenu upotrebu. Solarni fotovoltaièni sistemi proizvode struju dok god ima sunèevog zraèenja, a kolièina dobivene struje proporcionalna je intenzitetu sunèevog zraèenja. Ovako dobivena energija je èista, svojim radom ne zagaðuje okolinu, ne zahteva skupo održavanje i radi dugi niz godina.

Solarni fotonaponski sistemi vlasniku omoguæuju višetruku korist, kao što je ušteda energije, ušteda troškova, smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu itd.

U principu solarna instalacija za proizvodnju struje prikopèana na mrežu radi u tri koraka:

1. Dobijanje energije
   Kada na modul fotonaponskog sistema pada svetlost, u solarnim æelijama se oslobaðaju elektroni. Na elektriènim kontaktima se skupljaju pozitivni, odnosno negativni nosioci naboja, pri èemu izmeðu prednje i zadnje strane æelije nastaje jednosmerni napon. Ovaj fotoelektrièni efekat se odvija bez mehanièkih ili hemijskih reakcija i zbog toga nema habanja i nije potrebno održavanje.
2. Pretvaranje u struju
   Jednosmernu struju koju proizvede solarni generator potom izmenjivaè (èesto se oznaèava kao ureðaj za skladištenje u mrežu) pretvara u naizmeniènu struju koja je pogodna za mrežu (230 odnosno 400 volti naizmeniènog napona pri 50 Hz). Provereni sigurnosni standardi, najnovija tehnika procesora, kao i elektronika najnovije generacije obezbeðuju efektivno pretvaranje solarne struje.
3. Potrošnja
   Podsticajne otkupne cene za struju sopstvene proizvodnje i rastuæi troškovi struje motivišu na razvoj optimiranog energetskog koncepta za jednoporodiène i višeporodiène kuæe. U meðuvremenu je finansijski atraktivnije da se solarna struja koristi u sopstvenoj kuæi – što više, to bolje. Upotreba sistema za skladištenje struje iz sopstvene proizvodnje poveæava potrošnju sopstvene struje i znatno smanjuje potrošnju iz mreže.

Solarni fotonaponski sistemi mogu se upotrebljavati svugde gde postoji potreba za elektriènom energijom. To ukljuèuje struju za rasvetu, razlièite pumpe, hlaðenje, kuæne aparate, punjaèe za razne aparate (mobilni telefoni, prenosni raèunari…), na lokacijama gde ne postoji strujna mreža, na brodovima, jahtama i slièno. Jedini zahtev je poèetna investicija u sistem koja zbog raznih uzroènika može biti nešto viša, ali to je retko odluèujuæi faktor u implementaciji fotonaponskih sistema.

Najèešæi tip instalacije fotonaponskih sistema je sa direktnom primenom na objektu (npr. na kuæi ili zgradi gde se ugraðuje), te se koristi u kombinaciji sa elektriènom strujom iz mreže. Tokom dana, kada je struja skuplja, koristi se fotonaponski sistem, a tokom noæi jeftinija struja iz mreže. Ukoliko je proizvodnja fotonaponskog sistema veæa od potreba samog objekta, višak struje se može prodati natrag u distributivnu mrežu po povoljnoj tarifi. Na taj se naèin ostvaruje i dodatna zarada, te se poèetna investicija brže isplaæuje.

Srbija kao zemlja u razvoju je tek na poèetku eksploatacije solarne energije, ali njen geografski položaj nam omoguæava povoljne sunèane intenzitete na godišnjem nivou, statistièki gledano, i veoma smo povoljno podruèje za proizvodnju solarne energije. Nemaèka, na primer, ima prikljuèenih 36 hiljada megavata, dok je u Srbiji do sada prikljuèeno ukupno 7 megavata.

Operater distributivnog sistema elektriène energije garantovano 12 godina otkupljuje elektriènu energiju od povlašæenih proizvoðaèa elektriène energije. Ovo je ureðeno Zakonom o obnovljivim izvorima energije, po kome povlašæeni proizvoðaè mora da skladišti u mrežu struju koju ne iskoristi.

Za krovne instalacije fotonaponskih sistema trenutno su na raspolaganju dve moguænosti da se vrednuje solarna struja: struja može ili da se u potpunosti skladišti u mrežu, ili da se delimièno, odnosno u potpunosti koristi za sopstvene potrebe.

Prethodnih godina je skladištenje celokupne solarne struje bilo finansijski atraktivnije. Smanjene nadoknade za skladištenje sa jedne strane i sve veæi troškovi potrošnje struje sa druge, opciju sopstvene potrošnje èine sve interesantnijom. Cena kWh je po pravilu znatno veæa od nadoknade za skladištenje kWh solarne struje.

Zbog ovakvih okolnosti sve više raste interesovanje graðevinara za ovakvu vrstu proizvodnje struje:

Solarna struja može veæ danas da se proizvede znatno jeftinije nego što su troškovi potrošnje struje u domaæinstva

Solarna energija tj. energija dobijena iz sunèevog zraèenja kao jedna od energija koja se dobija iz obnovljivih izvora je veoma bitna i predstavlja jednu od energija na kojima æe se zasnivati buduænost. Ona ne samo da štedi novac time što koristi nešto što je veæ prisutno i ukoliko se ne iskoristi odlazi u nepovrat, veæ i njenom proizvodnjom možemo da smanjimo proizvodnju energije iz drugih izvora. Time ne samo da èuvamo te energente veæ èuvamo i životnu sredinu, jer naèin iskorišæenja solarne energije joj ne šteti i ne ugrožava je.

Solarna elektrana kao i svaki objekat mora da ima konstantno održavanje i kontrolu rada da bi se eksploatisala bez problema. Tokom izgradnje solarnih sistema koristimo najsavremeniju i najpouzdaniju opremu radi što pouzdanijeg rada elektrane. Najveæi deo elektrane zauzimaju solarni parkovi gde se nalaze solarni paneli èije održavanje uglavnom obavlja sama priroda (montirani su pod uglom od 15-30° pa se èiste uz pomoæ kiše,  odnosno snega koji ih jednostavno opere slivajuæi se nadole), tako da redovnom kontrolom i planskim održavanjem elektrana zahteva mala sredstva za održavanje.